Ова повреда коју имам је искључиво порођајна. Већином се дешава крупнијим бебама као што сам била ја са мојих 4,800 г и 56 цм дужине.
Лекари су на ултразвучном прегледу утврдили да ћу бити велика беба, тежа од 4 кг, па су мами заказали царски рез. Али ја сам хтела да се родим дан раније. Дежурни лекар у Вишеградској те ноћи није много обратио пажњу на мамин налаз, већ је на своју руку одлучио да је породи природно.
Мама је осам сати мукотрпно гурала, да би на крају почела да губи свест, а мени срце кренуло да успорава. Тад су ме ишчупали на силу и сломили ми десну руку. Мама није чула плач, однели су ме а да јој нису рекли да ли сам жива. Није ме видела десет сати.
После су јој објаснили да сам се много намучила, да ми је нерв на левој руци истегнут и од тога рука паралисана. Била сам у инкубатору да се опоравим. Физикалну терапију сам почела петог дана живота и од тад вежбам свакодневно.
Нема коментара:
Постави коментар